Organizacija

CIP je u organizacionom smislu vertikalno integrisana kompanija koja nastoji da jača svoje konkurentske položaje i kontroliše tržišno okruženje, a kroz sopstvene obrasce razvoja naš tim vrši jasnu podelu internih i eksternih stimulansa na svim nivoima upravljanja.
Novi organizacijski koncept nam omogućava veći stepen kontrolisanja kvaliteta naših usluga u cilju postizanja visokog indeksa zadovoljstva naših klijenata i smanjenja rizika u procesu projektovanja i izrade tehničke dokumentacije kao i optimizaciju svih procesa unutar kompanije u cilju postizanja visokog stepena održivosti.

Projekti železničke i drumske infrastrukture, gradskih saobraćajnih sistema, objekata visokogradnje, sportskih i specijalnih objekata, stalne su aktivnosti na kojima se Saobraćajni institut CIP d.o.o. dokazuje visokim kvalitetom i kratkim rokovima. Navedene aktivnosti se odvijaju u okviru 14 organizacionih jedinica (11 Zavoda i 3 Službe), a obavljaju u skladu sa odgovarajućim dokumentima Integrisanog sistema menadžmenta, Sistema kvaliteta laboratorije, Zakonom o planiranju i izgradnji, ostalim referentnim zakonima i podzakonskim aktima i opštim aktima Saobraćajnog instituta CIP d.o.o.

Prof. dr Slaven M. Tica
Prof. dr Slaven M. Ticadipl. inž. saobraćajaGeneralni direktor
Prof. dr Slaven M. TICA, dipl. inž. saobraćaja, je kroz uspešno učešće u radu međunarodnih organizacija na najvišem nivou, ostvareni doprinos u oblasti nauke i struke u sektoru transporta putnika, kao i postignutim rezultatima u upravljanju realnim transportnim sistemima, trenutno jedan od vodećih evropskih stručnjaka u oblasti planiranja, projektovanja, organizacije, eksploatacije i upravljanja složenim organizaciono-tehnološkim transportnim sistemima. Od 2002. do 2008. bio je direktor Direkcije za javni prevoz grada Beograda i generalni direktor gradskog transportnog preduzeća – GSP „Beograd „. Bio je prodekan za nauku i istraživanje na Univerzitetu u Beogradu – Saobraćajnom fakultetu i dugogodišnji Šef Katedre za drumski i gradski transport. Kao potpredsednik International Association of Public Transport (UITP) i predsednik skupštine njegovog elitnog dela Light Rail divizije stekao je veliko iskustvo u razvoju novih i modernizaciji postojećih sistema javnog transporta, kao i razumevanje planiranja, projektovanja, eksploatacije, tehničko-tehnoloških, finansijskih i institucionalnih pitanja i njihovih interfejsa sa raspoloživim budžetima. Bio je savetnik mnogih gradskih uprava u fazama projektovanja, razvoja, unapređenja i implementacije sistema javnog gradskog transporta putnika. Ima značajno iskustvo u upravljanju timovima međunarodnih i domaćih stručnjaka.
U poslednjih 25 godina aktivno je uključen u većinu projekata vezanih za planiranje i optimizaciju transportnog sistema u Republici Srbiji i regionu, a naročito u oblasti razvoja i unapređenja funkcionisanja sistema u svim elementima strukture. Ima bogato iskustvo u razvoju usluga kombinovane mobilnosti u cilju stvaranja integrisanih izbalansiranih transportnih sistema u kojima je proizvodna, tehnička, ekonomska i energetska efikasnost podignuta na optimum.
Autor je oko 175 projekata iz oblasti planiranja, projektovanja, tehnike, tehnologije, organizacije i upravljanja sistemima transporta putnika i oko 130 naučnih i stručnih radova iz oblasti transporta putnika. Osim toga, bio je učesnik i moderator brojnih naučnih i stručnih skupova u zemlji i inostranstvu u oblasti saobraćaja i transporta. Ima jedan registrovan patent u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Poseduje licencu odgovornog projektanta saobraćaja i saobraćajne signalizacije od 2007. godine (No-370 F 693 07). Trenutno je redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu – Saobraćajnom fakultetu i počasni potpredsednik International Association of Public Transport (UITP). Za svoj rad i doprinos u profesiji bio je više puta nagrađivan.

Biography

Ljiljana Mišković,
Ljiljana Mišković,dipl. građ. inž.Direktor za razvoj i projektovanje drumske infrastrukture
Kao jedna od najuspešnijih studenata u svojoj generaciji Građevinskog fakulteta u Beogradu, odsek za konstrukcije, svoju profesionalnu karijeriju započinje u Saobraćajnom institutu CIP i to na realizaciji projekta „Prokop“. Sa prvim većim projektantskim izazovom se susreće tokom Obnove zemlje nakon NATO agresije 2000.godine kao deo projektantskog tima drumskog mosta preko Dunava „Varadinska Duga“ u Novom Sadu, a nakon toga i kao deo tima projektantskog nadzora nad izgradnjom istog. Kao projektant i odgovorni projektant je učesnik u izradi više rekonstrukcija železničkih mostova pruga Niš-Dimitrovgrad, Pančevo-Zrenjanin-Kikinda, Beograd-Lapovo, Beograd-Mladenovac-Niš, itd. Koordinator je i Odgovorni projektant je više pešačkih mostova, kao i više projekata čeličnih i spregntih mostovskih konstukcija raspona preko 50m. Bila je deo tima čije su rešenja mostovskih konstrukcija prva mesta na međunarodnim konkursima Most „Beška“ i Most preko reke Save na mestu Starog Savskog Mosta.
U periodu od 2013.godine do kraja 2020.godine, kao Direktor Zavoda za konstrukcije, bavi se organizacijom i realizacijom više infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji prema kojima su izvođeni radovi. Najznačajniji realizovani projekti su: Deonice brze pruge Beograd – Novi Sad sa preko 40 železničkih mostova i jednim tunelom, autoput Miloš Veliki – deonica Surčin-Obrenovac, sa dvanaest mostova uključujući i most preko reke Save i Kolubare. Takođe, u tom periodu uspešno je završen projekat rekonstrukcije i realizovani radovi na delu barske pruge Resnik-Valjevo. U oblasti infrastrukture izdvajaju se projekti kojima je rukovodila: Idejni projekat deonice brze pruge Novi Sad – Subotica sa preko 55 železničkih, drumskih i mostova za prelaz životinja, kao i Idejni projekat AP E761 Pojate-Preljina sa više od 70 mostovskih konstrukcija. Svi projekti mostovskih konstrukcija železničke infrastrukture brze pruge urađeni su u skladu sa najnovijim evropskim propisima. Od 2021.godine, kao Pomoćnik generalnog direktora za tehnička pitanja, aktivno prati realizaciju projekata autoputa E763 deonica Preljina-Požega i deonica Novi Beograd-Surčin, E761 deonica Požega-Kotroman i autoput Kuzmin-Sremska Rača. Vrsan je poznavalac procedura lokalnog zakonodavstva iz oblasti građevinarstva, kao i najnovijih evropskih propisa za projektovanje i izvođenje.
Paralelno sa projektovanjem, tokom prethodnih godina aktivni je učesnik više naučnih i stručnih skupova u zemlji i inostranstvu iz oblasti konstrukcija i analize istih na vibracije. Koautor je preko 15 stručnih radova prezentovanih na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima, u renomiranim časopisima i dva poglavlja u domaćim monografijama.
Poseduje licencu odgovornog projektanta građevinskih konstrukcija objekata visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje od 2003.godine (Licenca br.310 3054 03). Član je Predsedništva DGKS-a (Društva građevinskih konstruktera Srbije), kao i predstavnik Saobraćajnog instituta CIP u Skupštini Srpskog društva za puteve „Via-Vita“ i član Inženjerske komore Srbije – IKS.
Udata je i majka dvoje dece.
Vladimir M. Lalić,
Vladimir M. Lalić,dipl. građ. inž.Direktor za razvoj i projektovanje železničke infrastrukture
Nakon završetka III beogradske gimnazije, 1997. godine upisuje Građevinski fakulteta u Beogradu, smer putevi i železnice. Nakon diplomiranja i jednogodišnjeg rada u projektnom birou gde se bavio projektovanjem saobraćajnica, zapošljava se u Saobraćajnom institute CIP, u Zavodu za stanice, marta 2007. godine.
Na mestu projektanta učestvovao je u izradi tehničke dokumentacije, na nivoima od Idejnog projekta preko Projekta za građevinsku dozvolu do Projekta za izvođenje na rekonstrukciji I modernizaciji pruga na deonicama železničkog Koridora X, drugog koloseka pruge Beograd – Pančevo Glavna, pruga u okviru Beogradskog čvora… Svakako najvažniji i najveći poduhvat predstavlja projekat rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge na deonici: Stara Pazova – Novi Sad, gde je bio jedan od odgovornih projektanata trase, a kasnije i koordinator posla ispred CIP-a tokom izvođenja radova na izgradnji pruge. Deonica pruge od Beograda do Novog Sada je puštena u saobraćaj sredinom marta 2022. godine i predstavlja prvu savremenu prugu velikih brzina (do 200 km/h) za putnički I teretni saobraćaj na Balkanu koja je urađena u skladu sa svim evropskim standardima operabilnosti.
Od jula 2019. godine do 2023. obavljao je poslove na funkciji zamenika generalnog direktora, sa koordiniranim radom svih zavoda koji su u sastavu CIP-a. Vešto komunicira sa Investitorima i stranim Naručiocima, efikasno organizuje procese rada i postavlja najviše standarde u poslovnoj korespodenciji. Oženjen je i otac dvoje dece.
Vladimir Zarić,
Vladimir Zarić,dipl. građ. inž.Direktor za razvoj i projektovanje železničke infrastrukture
Vladimir Zarić je diplomirani građevinski inženjer sa velikim iskustvom u domenu projektovanja i izgradnje železničke infrastrukture.
Diplomu građevinskog inženjera je stekao 2007. godine na Beogradskom Univerzitetu, nakon čega započinje svoju karijeru u Saobraćajnom institutu CIP. Tokom karijere u CIP-u, radio je na pozicijama od saradnika do vodećeg projektanta, učestvujući u izradi tehničke dokumentacije, na svim nivoima: od Studija, Generalnog i Idejnog projekta preko Projekata za građevinsku dozvolu i Projekata za izvođenje na rekonstrukciji i modernizaciji deonica međunarodnih železničkih pravaca E70 i E85.
Bio je vodeći projektant zadužen za rekonstrukciju i modernizaciju dvokolosečne pruge na deonici Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica – Kelebija, prve pruge na Balkanu koja je izgrađena u skladu sa evropskim standardima interoperabilnosti za putnički i teretni saobraćaj.
Kroz saradnju sa međunarodnim kompanijama kao i sa državnim institucijama, investitorima i izvođačima radova, Vladimir je stekao veliko iskustvo tokom realizacije železničkih infrastrukturnih projekata (tehnički aspekt, administracija, procedure, rokovi, ekosistem različitih ključnih aktera).
Trenutno, Vladimir je tehnički direktor za razvoj i projektovanje železničke infrastrukture u CIP-u, sa misijom da još značajnije doprinese ostvarenju planova za modernizaciju i transformaciju železničke infrastrukture Srbije.
Dragan Ilić,
Dragan Ilić,dipl. maš. inž.Direktor za projektovanje i konsalting u visokogradnji
Diplomirao je u martu 1995. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za procesnu tehniku. Nakon završetka studija, u maju iste godine se zaposlio u Saobraćajnom institutu CIP, gde i danas radi. U periodu od 1995. godine do septembra 2006. godine stekao je projektantsku licencu IKS br. 330 (Odgovorni projektant termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike) i iz ove oblasti je obavljao poslove vodećeg i odgovornog projektanta, rukovodioca projekata (projekt menadžer) za stambene, poslovne, sportske, energetske, industrijske objekte, itd, vršio tehničku kontrolu tehničke dokumentacije, stručni nadzor, bio član komisija za tehničke preglede izvedenih objekata, postrojenja, instalacija itd.
Od septembra 2006. godine do juna 2019. godine, uspešno je obavljao poslove Direktora Zavoda za mašinstvo u Saobraćajnom institutu CIP. Glavne aktivnosti i odgovornosti na ovom radnom mestu su bile: kompletno rukovođenje, administracija i organizacija tehničkog, pravnog i finansijskog rada i poslovanja Zavoda za mašinstvo, za sve projektantske aktivnosti Zavoda za mašinstvo (projektovanje, tehnička kontrola, stručni nadzor, itd).
U julu 2019. godine postavljen je za Pomoćnika generalnog direktora za tehnička pitanja i ovu funkciju i danas obavlja. Na ovoj funkciji aktivno učestvuje u rukovodećim, administrativnim i organizacionim poslovima cele kompanije. Uspešno odgovara svim postavljenim zadacima i obavezama, kao što su planiranje projekata, planiranje budžeta, realizacija, upravljanje projektima, koordinacija svih aktivnosti i nadzor nad realizacijom poslovnih obaveza, priprema ponuda, ugovora, izveštaja itd, zatim uspostavljanje i održavanje odnosa sa klijentima i krajnjim korisnicima i praćenje njihovog zadovoljstva uslugama, dobro poznavanje, praćenje i primena zakonske, pravne i tehničke regulative neophodne za rad kompanije iz oblasti planiranja, izgradnje, energetske efikasnosti, zaštite od požara, zaštite na radu, itd. U Saobraćajnom institutu CIP obavlja i funkciju Rukovaoca tajnim podacima i uspešno je rukovodio realizacijom nekoliko projekata koji su imali oznaku “Poverljivo” i “Strogo poverljivo”.
Takođe, smatra da je veoma važno za uspešno poslovanje kompanije i održavanje visokog stepena pozitivne radne atmosfere i zdravih međuljudskih odnosa u timu i sa spoljnim saradnicima, kao i organizovanje i redovno učestvovanje u vanposlovnim aktivnostima sa poslovnim partnerima iz svoje i drugih kompanija (sport, proslave, kulturni događaji i sl.).

Biography

Radmila Đukanović,
Radmila Đukanović,dipl. ek.Direktor za finansije
U Saobraćajnom institutu CIP d.o.o. od 1989.godine.
Profesionalno iskustvo sticala na različitim pozicijama u okviru same organizacije. Dodatna edukacija putem seminara, vebinara i stručnih skupova u zemlji.
Poslednjih 18 godina uspešno se bavi organizacijom i poslovima finansijskog planiranja, upravljanje finansijskim rizicima i finansijskom analizom na različitim rukovodećim mestima.
Pomoćnik Generalnog direktora za ekonomsko-finansijske poslove od 2017.godine. Odgovorna za zakonitost poslovanja i tačnost finansijskih izveštaja, za pripremu, blagovremeno i tačno dostavljanje jednog od najvažnijih procesa poslovanja kao što je Programa poslovanja i Izveštaj o realizaciji Programa poslovanja društva.
Javno dostupni Finansijski izveštaji i rezultati koji je Saobraćajni institut CIP d.o.o. ostvario u poslednjih 10 godina govore o uspehu finansijskih projekata u okviru funkcije finansija.
Gordana Petrović,
Gordana Petrović,dipl. ek.Direktor za finansije
Diplomirala na ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Finansije, bankarstvo i osiguranje.
U JKP GSP „Beograd“ bila zaposlena od 2000. godine do decembra 2018. godine.
Počela kao pripravnik u Finansijskoj službi. U svom radu u JKP GSP „Beograd“ postepeno radom, zalaganjem i usavršavanjem prošla sve službe i nivoe rukovođenja u okviru struke. U septembru 2010. godine, postavljemna na mesto direktor za finansije i investicije. U julu 2015. godine usled primene novih Zakonskih propisa, navedena pozicija menja naziv u Izvršni direktor, pa nastavlja sa radom na ovoj poziciji.
Na mestu Izvršnog direktora za oblasti komercijalnog i finansijskog poslovanja radila do novembra 2016. godine.
Od decembra 2016. godine do maja 2017. godine radila na mestu Direktora OJ „Finansije“.
Od juna 2017. godine do novembra 2018. godine vršila poslove Koordinatora za tehničke, finansijske i opšte poslove.
U periodu od 2007. do 2008. bila član Nadzornog odbora preduzeća.
Učestvovala u realizaciji projekta Obnova autobuskog voznog parka koje je finansiran sredstvima kredita EBRD. U ovom procesu imala ulogu pregovarača sa EBRD i gradom Beogradom u cilju realizacije finansiranja i nabavke vozila. Takođe aktivno je učestvovala u realizaciji projekta Izrade strateškog organizacionog plana za JKP GSP „Beograd“, koji se finansira iz fondova EBRD.
Imala učešće u radnoj grupi za pilot projekat primene Zakona o javnoj svojini u javnim preduzećima, gde je u saradnji sa predstavnicima grada Beograda sačinjen model primene u javnom sektoru.
Učesnik u više radnih formalnih i neformalnih grupa u organizaciji grada Beograda iz oblasti sistema obračuna zarada i radnog zakonodavstva, primene kolektivnih ugovora i oblasti imovine.
Od osnivanja i početka rada JKP „Beogradski metro i voz“ 01. decembra 2018. godine bila zaposlena na poslovima Izvršnog direktora za ekonomsko-finansijske poslove, sve do marta 2020. godine, od kada je obavljala poslove Direktora sektora za ekonomsko-finansisjke poslove. Pored vršenja operativnih poslova u ekonomsko-finansijskoj oblasti, aktivno učestvovala u postupcima ugovaranja i realiza cije ugovora za izradu tehničke dokumentacije za beogradski metro sistem, kao i pregovorima sa budućim izvođačem radova na izgradnji beogradskog metroa.
Od 01. marta 2023. godine zaposlena u Saobraćajnom institutu CIP d.o.o. na poslovima Pomoćnik generalnog direktora za ekonomsko-finansijske poslove.
Sanja Bosančić,
Sanja Bosančić,master pravnikDirektor za pravne, kadrovske i opšte poslove
Razvojni put je započela u Loznici, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, kao nosilac Vukove diplome. Svoje teoretsko znanje iz oblasti pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je, kao i master studije na istom, završila u roku, sa prosečnom ocenom preko 9. Za vreme studiranja, bila je stipendista Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije i uspečno je odbranila više seminarskih radova iz različtih oblasti prava. Svoje 17-godišnje radno iskustvo stekla je dugogdišnjim radom u železničkim kompanijama u Republici Srbiji („Železnice Srbije“ ad, „Srbija Kargo“ a.d. i „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d.), od čega više od 9 godina na rukovodećim pozicijama – direktor Sektora za pravne poslove. Trenutno radi u Saobraćajnom institutu CIP d.o.o. na poslovima Pomoćnika generalnog direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove. Poseduje sertifikat Službenika za javne nabavke, vozačku dozvolu B kategorije. Služi se srpskim i engleskim jezikom, kao i francuskim jezikom.

Biography

mr Novica Stevanović,
mr Novica Stevanović,dipl. građ. inž.Direktor zavoda za saobraćajnice
Od prvih inženjerskih koraka je uspešno učestvovao u realizaciji mnogobrojnih projekata iz oblasti niskogradnje (projektovanje, izvođenje i nadzor).
Od 1981. do 1984. godine, bio je rukovodilac u R.O. „Erozija“ u Vladičinom Hanu u proizvodnji betonskih elemenata i laboratoriji za spravljanje, kontrolu i ugradnju betona. Od 1984. do 1985. godine, bio je rukovodilac gradilišta u R.O. „Žegrap“ Beograd na izgradnji industrijskog koloseka Tamnava – Vreoci, sa pratećim objektima za potrebe REIK „Kolubara“ u Lazarevcu.
Od 1985. do 1987. godine bio je rukovodilac laboratorije za tehnologiju betona u R.O. „Kolubara građevinar“ u Lazarevcu.
Od 1987. godine pa sve do današnjih dana radi u Saobraćajnom institutu CIP na izradi tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje pruga, autoputeva, državnih puteva, gradskih saobraćajnica i sl.
U jednom periodu 1992/1993 godine bio je odgovorni nadzorni organ nad izgradnjom/modernizacijom pruge Beograd-Novi Sad Subotica, na deonici Stara Pazova – Inđija.
U poslednje 22 godine obavlja funkciju direktora Zavoda za saobraćajnice, gde je uključen u sve procese projektovanja: izrada ponuda za ugovaranje, organizacija, realizacija, kontrola i finalizacija tehničke dokumentacije multidisciplinarnih linijskih infrastrukturnih objekata koji su promenili sliku Srbije.
Član je Udruženja inženjera Beograda, čiji je bio i potpredsednik u periodu od 2009. do 2019. godine.
Objavio je više stručnih radova iz oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, metodologije projektovanja i višekriterijumskog vrednovanja varijantnih rešenja vangradskih puteva. Bio je učesnik brojnih stručnih skupova u zemlji i regionu iz oblasti drumske i železničke infrastrukture.
Jedan je i do koautora monografije „Metodologija projektovanja rekonstrukcije puteva“ (Građevinski fakultet 2001. godine).
Poseduje licencu odgovornog projektanta saobraćajnica od 2003. godine (br. 315 1153 03).
Biljana Čolić,
Biljana Čolić,dipl. građ. inž.Direktor zavoda za konstrukcije
U izradi
Svetlana Karanović,
Svetlana Karanović,dipl. inž. arhitektureDirektor zavoda za arhitekturu i urbanizam
Kroz dvadesetsedmogodišnje radno iskustvo sticano u Saobraćajnom institutu CIP od 1995. godine, kao odgovorni projektant, glavni projektant, autor, koordinator i rukovodilac doprinela je unapređenju procesa rada u oblasti urbanističko-arhitektonskog projektovanja, projektovanja u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama, kao i u oblasti energetske efikasnosti. Njen rad je utkan u mnoge izgrađene zdravstvene, obrazovne, kulturno-istorijske, sportske, stambene i infrastrukturne referentne objekte. Otvorena je za saradnju i timski rad, prihvata inovativne procese, pouzdana i precizna.
Član je Inženjerske komore od njenog osnivanja, a u dva mandata (od 2012. godine) je bila član Skupštine Inženjerske komore. Poseduje licence: odgovornog projektanta arhitekture (br. 300 1200 03), odgovornog lica za energetsku efikasnost (br. 381 0158 12) i odgovornog urbaniste (br. 200 1410 13).
Osim u projektovanju, ima značajno iskustvo u upravljanju projektima u svim fazama realizacije, od analize inicijalne ideje, preko ugovaranja, definisanja dinamike fizičke i finansijske realizacije, praćenja primene zakonske regulative, propisa, standarda, do pribavljanja akata kojima se odobrava izvođenje radova. Kroz svoj rad sveobuhvatno primenjuje principe Integrisanog menadžmenta kvalitetom.
Kao član autorskih timova nagrađivana je na javnim arhitektonsko-urbanističkim konkursima. Dobitnik je nagrade za izuzetno dostignuće u struci iz delatnosti članova Inženjerske komore Srbije za projekat Sportskog centra fudbalskog saveza Srbije. Projekti na kojima je radila, i kojima je rukovodila publikovani su u stručnim časopisima. Dobitnik je pečata Narodnog pozorišta u Beogradu za projektantski doprinos u životu i radu pozorišta.
Kao predstavnik iz prakse sarađuje sa obrazovnim institucijama (Arhitektonsko-tehnička škola u Beogradu i Arhitektonski fakultet u Beogradu) kroz učešće u akreditacionim i stručnim komisijama. Član je stručnih komisija za potvrđivanje urbanističkih projekata.
Tatjana Knežević,
Tatjana Knežević,dipl. inž. elektrotehnikeDirektor zavoda za elektrotehniku
Projektant je telekomunikacionih mreža i sistema sa dugogodišnjim iskustvom. Diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1990.g.
U Saobraćajnom instututu CIP d.o.o. radi od 2005.g. na radnim mestima vodećeg projektanta, savetnika, rukovodioca Grupe za telekomunikacije u okviru Zavoda za elektrotehniku, a od 2021.g. radi na mestu direktora Zavoda za elektrotehnilku. Učestvovala je u svojstvu odgovornog projektanta u izradi velikog broja projekata, pre svega železničke infrastrukture.
Kao vodeći i odgovorni projektant je radila Idejne projekte, Projekte za građevinsku dozvolu i Projekte za izvođenje dispečerskih telekomunikacionih uređaja za prugu od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada, kao i projekte optičke infrastrukture za navedenu prugu brzine do 200km/h. – 2016-2020.g.
Učestvovala je u izradi projekata rekonstrukcija pruga u oblasti telekomunikacionih sistema i kablovske infrastrukture i to Resnik-Valjevo na pruzi Beograd-Bar (2015.g.), Rasputnica G- Resnik, Bagrdan-Jagodina, Sopot Kosmajski-Kovačevac. (2013g.)
Kao odgovorni projektant radila je Glavne projekte optičke infrastrukture na prugama Koridora X za potrebe Železnice Srbije. Radila je je kao koordinator izrade Generalnog projekta sistema integrisane telekomunikacione infrastrukture na železničkoj mreži Srbije u saranji sa stručnim licima Železnice Srbije. (2011.g)
Pored projekata koji se odnose na železničku infrastrukturu, u svojstvu vodećeg projektanta, radila je Glavne projekte uređenja lokacije za potrebe stanica mobilne telefonije za Investitora VIP mobile (2008-2009g.).
Učestvovala je u tehničkom pregledu autoputa Komren – Prosek (2007.g.).
U svojstvu nadzornog organa radila je na adaptaciji postojećeg poslovnog objekta za potrebe Ministarstva privrede u ulici Bulevar kralja Aleksandra 15 (2006.g.).
Trenutno radi na poslovima direktora Zavoda za elektrotehniku i kao koordinator projekata za elektromašinsko i saobraćajno opremanje za I i II podeonicu autoputa Preljina-Požega koje obuhvataju dva dvocevna tunela Laz i Munjino brdo.
U periodu od 1995.-2005.g. radila je Stankom holding kompaniji na poslovima razvoja i kvaliteta.
U periodu od 1991.-1995.g radila je u Saobraćajnom institutu CIP d.o.o. na mestu projektanta saradnika na projektu podzemnog stajališta„Vukov spomenik“.
Član je Inženjerske komore Srbije i poseduje licencu za projektovanje telekomunikacionih mreža i sistema.

Biography

Nenad Đorđević,
Nenad Đorđević,dipl. maš. inžDirektor zavoda za mašinstvo
Završio je mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1991, i zaposlio se u SI CIP iste godine. Od početka bio uključen u proces projektovanja kao Projektant pripravnik na poslovima železničkog mašinstva. Ima 32 godina profesionalnog iskustva u oblasti železnickog mašinstva od pripavnika do direktora zavoda za mašinstvo. Vodio Projekat tehnologije regeneracije i obrade točkova osovinskih sklopova železničkih vozila. Vodio i bio odgovorni projektant na izradi tehničke dokumentacije mašinske tehnologije objekata za održavanje železničkih vozila u svim fazama izrade tehničke dokumentacije. Radio na studiji definisanja tehnoloških operacija popravke amortizera železničkih vozila.
Učestvoavao je u izradi i vođenju svih vrsta tehničke dokumentacije objekata transporta, skladištenja nafte i naftnih derivata, objekata za smeštaj i rad specijalizovane opreme u oblasti mašinske tehnologije industriskih objekata, skladišta i transportnih sredstava. Vršio Tehničku kontrolu tehničke dokumentacije iz oblasti mašinstva za više objekata, kao i Tehnički preglede za dobijanje upotrebne dozvole. Učestvovao kao nadzor nad izgradnjom objekata od interesa za Republiku i drugih objekata.
Učestvovao u izradi preko 90 projekata u svim fazama i studija, kao Glavni projektant, Odgovorni projektant ili učesnik u projektu. Poseduje licencu odgovornog projektanta transportnih sredstava, skladišta i mašinskih konstrukcija i tehnologije od 2003. godine No-333 0924 03. Trenutno je direktor mašinskog zavoda.
Vladan Vukić,
Vladan Vukić,dipl. građ. inž.Direktor zavoda za hidrotehniku
Tokom dugogodišnje karijere učestvovao je u realizaciji mnogih projekata kao projektant, izvođač radova i rukovodilac. Radno iskustvo je stekao u renomiranim projektantskim kompanijama „Hidroprojekat“ I „Saobraćajni institut CIP“, a projektovanjem i izvođenjem u kompaniji „Montinvest ad“ u zemlji i inostranstvu.
Poseduje sledeće licence :
· 314 F 554 07 – izrada tehničke dokumentacije – hidrotehnika
· 414 C 004 07 – građenje objekata – hidrotehnika
Kao specijalista u oblasti hidrotehnike učestvovao je u izradi projektne dokumentacije koja je obuhvatala više oblasti :
· Projekte spoljnih i unutrašnjih sistema vodovoda i kanalizacije
· Regulacija rečnih tokova
· Hidrotehnički projekti vezani za infrastrukturne sisteme : auto-puteve, pruge…
· Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda
Kao konsultant i nadzorni organ učestvovao je u sledećim projektima :
· Spoljna i unutrašnja vodovodna i kanalizaciona infrastruktura na teritoriji opštine Murzuq – Libya
· Saradnik – specijalista za projektovanje, nadzor i primopredaju objekata za izbeglice – Swiss Disaster Relief (Belgrade Office)
Kao projektant, izvođač i rukovodilac radova :
Libija
· Projekti Gradskog kanalizacionog sistema u gradu Al Khoms
· Rukovodilac projekta upravljanja i održavanja Tripoli Medical Centre (160.000 m2)
· Tehnički direktor na projektu Alhabda Alkhadra centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Tripolija, faza III
· Regionalni direktor kompanije
Ruska Federacija
· Glavni inženjer i zamenik direktora gradnje na projektu Office Complex at the Preobrazenskaya Ploshchad (120.000 m2) u Moskvi
· Glavni inženjer na projektu stambeno – poslovnog kompleksa u Anapi
· Glavni inženjer na projektu Centrale Gasprom-a u St. Peterburgu
· Direktor gradnje na izgradnji apart-hotela u Moskvi (Tatlin apartments – 20.000m2).
Vladimir Filipović,
Vladimir Filipović,dipl. inž. geologijeDirektor zavoda za geotehniku
Zaposlen je u Saobraćajnom institutu CIP od 01.08.1990. god. Za 6 godina koliko je radio kao odgovorni projektant uradio je preko 30 projekata: od sanacija klizišta na pruzi Beograd – Bar; preko autoputeva: E-75, deonice: Levosoje – Bukurevac i Donji Neradovac – Levosoje; rekonstrukcija železničkih pruga; nove pruge Bijeljina – Brčko – Šamac do stambenih objekata: od Bloka 32 na Novom Beogradu do desetak objekata u okviru obnove zemlje 2000. god.
Od 2001. god. je Direktor Zavoda za geotehniku. U tom periodu CIP je uradio veliki broj vrlo značajnih infrastrukturnih projekata za koje je Zavod vršio geotehnička istraživanja. Najznačajniji su: pruga Gilje – Ćuprija – Paraćin sa mostom preko Velike Morave, pruga za velike brzine Beograd – Subotica – državna granica, autoput E-75, deonice Gornje Polja – Caričina Dolina, Donji Neradovac – Levosoje – Bukurevac, pruga Niš – Dimitrovgrad, autoput E-80, deonice Čiflik – Ponor – Pirot, Sukovo – Dimitrovgrad, Crvena Reka – Čiflik – Staničenje, autoput E-763, deonice Novi Beograd – Surčin – Obrenovac, Ub – Lajkovac, Donji Banjani – Boljkovci, Takovo – Preljina, Preljina – Požega, autoput E-761, Pojate – Preljina, deonica Pojate – Kruševac, autoput Kuzmin – Sremska Rača, autoput Požega – Kotroman, autoput i teretna obilazna pruga Beli Potok – Vinča – Pančevo sa mostom preko Dunava, „Pupinov most“ sa saobraćajnicom „Severna tangeta“, rekonstrukicja deonice pruge Resnik – Valjevo. Izvedena su i istraživanja za Avalski toranj, kompleks Ambasade SAD u Beogradu, stambena naselja „Stepa Stepanović“ i „Dr Ivana Ribara“, Nacionalnu kuću fudbala u Staroj Pazovi, Pristanište „Kostolac“, Termoelektranu „Kostolac B“, poslovno-stambeni prostor „Beograd na vodi“, TC „Ada Mol“ itd. U svim navedenim projektima je pored dobre organizacije i uspešnog rukovođenja svim ovim poslovima, savetodavno aktivno učestvovao u izradi geotehničke dokumentacije.
Autor je ili koautor više desetina stručnih i naučnih radova objavljenih u domaćim i stranim zbornicima i stručnim časopisima. Bio je, kao učesnik ili kao član organizacionih i naučnih odbora, na više desetina naučnih i stručnih skupova i savetovanja u oblasti geologije i geotehnike u Zemlji i inostranstvu.
Poseduje licence 391 i 491 za geotehniku izdate od Inženjerske komore Srbije.
Potpredsednik je Komiteta za Inženjersku geologiju i geotehniku DGEITS-a.
Željko V. Andžić,
Željko V. Andžić,dipl. inž. geodezijeDirektor zavoda za gedeziju
Za 24 godine radnog iskustva prošao sve pozicije u sistematizaciji Saobraćajnog instituta CIP, od pozicije projektanta saradnika do vodećeg projektanta, da bi od 2020. godine bio imenovan za direktora Zavoda za geodeziju u Saobraćajnom institutu CIP. Poseduje licence za odgovornog projektanta i izvođača geodetskih radova Inženjerske komore Srbije kao i licencu prvog reda koju izdaje Republički geodetski zavod. Bio je odgovoran za ključne projekte na železničkoj i putnoj infrastrukturi, kao što su: Projekat modernizacije pruge Beograd-Stara Pazova-Novi Sad, Projekat autoputa E-763 deonice, Takovo-Preljina i Preljina-Požega, kao i veliki broj drugih projekata iz oblasti urbanizma, projekata putne i železničke infrastrukture, projekata visokogradnje, hidrotehnike i dr. Pored učešća u izradi tehničke dokumentacije, intenzivno je angažovan kao odgovorno lice u inženjeringu, odnosno stručnom nadzoru na izvođenju projekata od nacionalnog interesa kao što su npr. Autoput E-763 deonica Ub-Lajkovac, Nacionalna kuća fudbala u Staroj Pazovi, Tehničko-putnička stanica Zemun i dr.. Uža specijalnost je izrada Projekata i realizacija geodetskih mreža objekata. Aktivno je uključen u rad strukovnih organizacija na nivou Srbije. Bio je član Komisija za odbranu master radova strukovnih studuja kao Mentor iz privrede.

Biography

Petar Đapić,
Petar Đapić,dipl. inž. saobraćajaDirektor zavoda za ekonomiju i tehnologiju saobraćaja
Po završetku Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odsek za drumski saobraćaj i transport, zaposlen je u Saobraćajnom institutu CIP 2005.god. Tokom proteklog perioda prošao sve pozicije, od projektanta saradnika do vodećeg projektanta, da bi 2024.god. bio imenovan za direktora Zavoda za ekonomiju i tehnologiju saobraćaja. Učestvovao u istraživanjima, planiranju i projektovanju ključnih drumskih infrastrukturnih projekata, prevashodno na teritoriji Republike Srbije. Uz Generalne i Idejne projekte autoputeva i državnih puteva nižeg ranga, bio saradnik a potom i autor Saobraćajnih studija, odnosno Saobraćajnih analiza i prognoza koje su obuhvatale deonice Beograd – Požega, Požega – Boljare, Požega – Kotroman, Pojate – Kruševac, Kruševac – Adrani, Preljina – Požega, Beograd – Surčin – Obrenovac, Novi Beograd – Surčin, sektor C obilaznice oko Beograda, Kuzmin – Sremska Rača, Pančevo – Vršac, Banja Luka – Doboj, Banja Luka – Prijedor – Novi Grad, saobraćajnica Severna tangenta u Beogradu, obilaznica oko Vršca, severna obilaznica Čačka, saobraćajnica Iverak – Lajkovac, Gornji Milanovac – Takovo.
Autor tehnoloških projekata pratećih sadržaja autoputskih deonica. Za potrebe EPSa, izradio delove saobraćajno-tehnoloških studija, u sklopu izgradnje novih energetskih kapaciteta i prateće infrastrukturne podrške u Kostolcu i Kolubari. Autor saobraćajnih analiza i prognoza za granične prelaze: Ljubovija, Horgoš, Batrovci. Odgovorni projektant projekata saobraćajne signalizacije i opreme, počevši od Idejnih projekata do projekata za izvođenje, gde su najistaknutije autoputske deonice Pojate – Kruševac (sektor 2) i Preljina – Požega (poddeonica 2 – tunel Munjino Brdo), kao i Bulevar Oslobođenja od Trga Slavija do Veterinarskog fakulteta, Borska – petlja Lasta (sektor 2), kompleks Beogradske autobuske stanice u bloku 42. Učesnik izrade planske dokumentacije, uključujući u dva navrata poglavlja o drumskom saobraćaju Prostornog plana Republike Srbije, te prostornih planova opština Mionice, Osečine, Čajetine i prostornih planova područja posebne namene: Beograd – Požega, Pojate – Preljina, Stari Ras sa Sopoćanima, pruge Beograd – Subotica. Vršio tehničku kontrolu projekata saobraćajne signalizacije i opreme gde se izdvajaju autoputske deonice Novi Sad – Horgoš, Pirot – Sukovo – Dimitrovgrad, Caričina dolina – Vladičin Han, Lajkovac – Ljig – Boljkovci. Nadzor na više projekata izgradnje stambenih objekata namenjenih pripadnicima MUPa i Ministarstva odbrane. Poseduje licence 370 i 470 Inženjerske komore Srbije, kao i licencu za reviziju tehničke dokumentacije, faza saobraćajne signalizacije i nadzor Republike Srpske.
Slaviša Zlatanović,
Slaviša Zlatanović,dipl. građ. inž.Direktor zavoda za inženjering
Završio je Građevinski fakultet Univerziteta u Nišu, smer visokogradnja.
1998. godine zaposlio se u GP ‘Master’ doo Niš kao inženjer na gradilištu.
1999. godine zapošljava se u GIK ‘Graditelj’ Leskovac gde radi kao šef gradilišta, kasnije upravnik gradnje (projektni menadžer), gde je rukovodio izgradnjom objekata visokogradnje, infrastrukture… (stambeni objekti, privredni objekat, sportska hala, mostovi…).
2003. godine zapošljava se u JP Direkcija za izgradnju Leskovac i radi kao stručni konsultant za investicije
2004. godine imenovan je za direktora Građevinske direkcije Srbije. Glavne aktivnosti i odgovornosti na ovom mestu su bile rukovođenje i organizacija rada i poslovanja direkcije, sve do 2007.god kada prelazi u Ministarstvo omladine i sporta kao pomoćnik ministra u sektoru izgradnja objekata (sportske hale, tereni, bazeni, atletska dvorana u Beogradu, Kuća fudbala u Staroj Pazovi …)
2012.godine je postavljen za direktora JP Direkcija za izgradnju Leskovac.
Početkom 2015.god postavljen za pomoćnika gradonačelnika Leskovca, za izgradnju i infrastrukturu, gde rukovodi svim projektima vezanim za izgradnju i infrastrukturu (postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, gradski kolektor, sportska hala, lokalni putevi…), a potom krajem 2016.god postaje savetnik načelnika gradske uprave Leskovac sa istim zadacima.
Početkom 2020.godine zapošljava se u ‘Velestroj’ (Rusija), kao pomoćnik glavnog inženjera (Yamal LNG Sabetta), da bi krajem iste godine prešao u Saobraćajni Institut CIP kao vodeći projektant u zavodu za inženjering gde je postavljen za direktora zavoda 2023.godine.
Mr Gorica Aleksic Milosavljević,
Mr Gorica Aleksic Milosavljević,dipl. hem.Direktor zavoda za laboratorijska ispitivanja i zaštitu životne sredine
Završila je Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Prištini, odsek hemija, smer hemijsko inženjerstvo. Magistrirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu u stekla zvanje magistar tehničkih nauka. Trenutno je na doktorskim studijama na Građevinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu oblast ekološko inženjerstvo. Član je tehničkih komisije Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije za ocenu: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, Izveštaja o bezbednosti i plana zaštite od udesa, uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole, i Stručne komisije za ocenu izveštaja o strateškoj proceni uticaja pri Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije. Član Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu. Zaposlena je u Saobraćajnom institutu CIP d.o.o. iz Beograda, i ima više od 22 godina radnog iskustva na izradi planske, tehničke i studijske dokumentacije iz oblasti zaštite životne sredine, i na poslovima laboratorijskih ispitivanja. U periodu od 2000-2022. godine bila je vođa ili član različitih multidisciplinarnih timova na izradi preko 250 studija i projekata od kojih su neki bili podržani od strane međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, Svetske banke).
Poseduje profesionalno iskustvo u izradi: Strateških procena uticaja na životnu sredinu infrastrukturnih koridora i industrijskih postrojenja; Studija o procenia uticaja na životnu sredinu projekata izgradnje/rekonstrukcije/rehabilitacije, gradskih i vangradskih saobraćajnica, autoputeva, mostova, graničnih prelaza, tunela, železničkih pruga, tramvajskih pruga, industrijskih postrojenja, regionalnih deponija i ostalih objekata; Planova, studija i projekata iz oblasti upravljanja otpadom; Projekata zaštite voda, projekata pripreme vode za piće i prečišćavanja otpadnih voda; Projekata monitoringa i identifikacije štetnih i opasnih materija u životnoj sredini, vođenju i implementaciji sistema menadžmenta u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001 i ISO/IEC 17025:2017.
Autor i koautor većeg broja publikovanih radova u međunarodnim i domaćim časopisima. Bila je učesnik u realizaciji više naučno-istraživačkih projekta sufinansirani od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Posedije sistematsko znanje iz oblasti zaštite životne sredine, posebno u domenu zaštite voda i upavljanja otpadom, simulacionih modela za modelovanja efekata hemijskog udesa i određivanje zona opasnosti i višekriterijumskog vrednovanje sa aspekta zaštite životne sredine. Poseduje odlične organizacione sposobnosti i znanje iz oblasti nacionalnih i međunarodnih standarda, regulative u oblasti zaštite životne sredine, politika zaštite životne sredine međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, Svetske banke).

Biography

Univerzitet u Beogradu
Univerzitet u BeograduProf.dr. Vladan Đokić,Rektor
Saobraćajni fakultet
Saobraćajni fakultetProf. dr Nebojša Bojović,Dekan fakulteta
Građevinski fakultet
Građevinski fakultetprof. dr Vladan M. Kuzmanović,Dekan fakulteta
Arhitektonski fakultet
Arhitektonski fakultetProf. arh. Vladimir Lojanica,Dekan fakulteta

Biography

Rudarsko-geološki fakultet
Rudarsko-geološki fakultetProf.dr Biljana Abolmasov,Dekan fakulteta
Tehnološko-metalurški fakultet
Tehnološko-metalurški fakultetProf.dr Petar Uskoković,Dekan fakulteta
Mašinski fakultet
Mašinski fakultetProf.dr Vladimir M. Popović,Dekan fakulteta
Elektrotehnički fakultet
Elektrotehnički fakultetProf.dr Dejan Gvozdić,Dekan fakulteta

Biography